Iiii…???
Svi mi potpisasmo izjave o dragovoljnosti, dragovoljnosti odlaska u tu/takvu misiju! (Danci to, kao šta spomenuh, ne rade više tako, više se ne pita dragovoljnost!)
Prema tome, nema nikakve političke odgovornosti u trenutku kad netko strada.
Ima je u trenutku kad Sabor odlučuje o sudjelovanju u misiji
i tu prestaje priča o nekakvoj ‘politickoj odgovornosti’.
Ova njegova izjava samo dokazuje kako ne razumije i kako se usrao (šta mu nije prvi put…bilo je toga i u našem ratu).
Nadalje, direktor Glavnog stožera (Hranj) kaže kako naši vojnici tamo
‘ne sudjeluju u nikakvim borbenim operacijama, nego samo savjetuju i mentoriraju pa ga tim više čudi ovaj napad na naše snage’… (!!…čudi ga!…)
Izjava je još gluplja od Krstičevićeve (još jedan bivši oficir koji de facto rata nije vidio, niškorist na kvadrat! Dok je bio zapovjednik HRM-a instalirao je nadstrešnicu za bicikle i po tome ostao upamćen, po tom ‘strateškom doprinosu’).
Dakle, nego šta smo tamo nego u borbenoj misiji!!??
Pa štagod ko tamo konkretno činio, pregledavao vozila, ulijevao gorivo, patrolirao…štagod..svi smo dio iste misije, borbene misije i svi smo tamo isli dragovoljno…i točka!
Obojica ovih usranaca ne znaju iskomunicirati stvar kako treba!
Usranci, koji grčevito drže svoje pozicije, a valjaju gluposti, nesuvislosti…
‘Žao mi je što se ovo dogodilo.’
(ma bogati… zar..?..)
‘Nema gore stvari od stradavanja vojnika.’
(ma bogati… reci to vatrogascima..!!…majci stradalog u prometu..!!..itd, itd…)
‘Kao ministar obrane, spreman sam preuzeti političku odgovornost za ovaj događaj.
(rekoh već, besmisleno do bola!)
‘Ministarstvo obrane i Vlada RH pružit će svu moguću pomoć.’
(ma da?…hoće….?…to se ne podrazumijeva?…)
Na kraju ovom konfuzijunu i nesuvislostima pridružuje se i glasilo MORH-a:
‘Hrabro i časno u vječnost je otišao naš sin, vojnik, muž i otac i stao uz rame najvećih velikana i ratnika.’
‘Stao uz rame najvećih velikana i ratnika’!!??
Samo zato šta je ovaj nesretnik poginuo kako je već poginuo čemu patetično pretjerivanje?
Događaj je sam po sebi tragičan, ne treba ga činiti i tragičnijim svim ovim konfuznim i nesuvislim izljevima,
a sve zbog nespremnosti i nesposobnosti.
Da, rat je… jebeni rat…i gine se!
Sućut obitelji našeg poginulog vojnika, potpora ranjenima i nadajmo se da se neće ponoviti. Ali ne može se ni isključiti takva mogućnost.
Treba biti razuman i spreman. Spremnost je vrlina, to bar znamo.
Nespremnost i konfuznost nisu, nisu vrline, i to znamo!
I da… ‘ma jel nam ovo bila potriba!?’
Svatko bi trebao moći naći odogovor
za sebe i prema sebi…”
