Dogodi mi se da ponekad zanijemim,
i kad bi trebala jako važno
nešto da kažem i dokažem…
jer čovjek je postao pravi
rob riječi koje nenadano
je izgovorio i bude kasno…
a ja nemam namjeru ili volju
da budem ničiji nikada rob…
zato prešutim i bolje mi je
puno toga što bi trebalo reći…
odigram nekad čisto onako
na blef i kada se dogodi
loše karte da i odigram i dobijem…
samo me oči, eh one jedne
te male proklete izdajice odaju…
ali me to ne brine baš previše…
malo je onih, iskreno priznam
što uopće iz očiju čitaju..
Lucija Waller
